Postoji nekoliko različitih vrsta lavande. Najčešće dostupne vrste su engleska lavanda (Lavandula angustifolia), vrsta koja se često koristi za kuvanje i pečenje; lavandin (Lavandula x intermedia), hibrid koji je manje zahtevan od drugih vrsta; španska lavanda (Lavandula stoechas), koja ima cvetove sa malim čupercima „zečje uho“ i francuska lavanda (Lavandula dentata), koja nije tako mirisna kao neke sorte, ali se dobro suši.
Lavandi je potrebno puno sunca, odnosno šest ili više sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. Ako imate loše zemljište ili malo dvorište, lavanda se takođe dobro snalazi u saksijama na vašoj terasi ili balkonu, tako da i dalje možete uživati u njenoj eteričnoj lepoti.
Najbolje vreme za sadnju lavande je kasno proleće, nakon poslednjeg mraza i tada je idealno vreme da zasadite ovu predivnu biljku. Takođe možete saditi lavandu u jesen, mada onda treba odabrati veće biljke koje su otpornije i verovatnije će preživeti zimu.
Lavanda nije zahtevna biljka za negu. Postarajte se da joj date dovoljno prostora za širenje, uz dobru cirkulaciju vazduha oko svake biljke. Zalijte lavandu dobro nakon sadnje, a zatim svakih nekoliko dana dok pušta korenje prve sezone. Sledećeg proleća, podrežite biljku tačno na mestu gde počinje da cveta, nikada dole u drvenasti deo biljke. Lavandi je potrebno nekoliko godina da dostigne svoj puni potencijal.
Lavanda je iznenađujuće svestrana biljka koja zaslužuje mesto u vašoj bašti i u vašem domu.
